Ko je Beograd?




Beograd je svet. Tako je glasila parola studentskog protesta kasnih 90ih prošlog veka kada se loncima, bubnjevima i pištaljkama krenulo u obračun sa poslednjim autoritarnim režimom u Evropi. Ista misao verovatno je bila u glavama sluđenih Beograđana tokom nemačkog bombardovanja 1941. godine, savezničkog bombardovanja 1944. godine, kao i NATO bombardovanja 1999. godine. O da. Beograd je bio bombardovan. 72 puta rušen iz temelja. Osvajan, izgubljen, pa ponovo pronađen. Izrovan pogledima suludih došljaka. Huni, Kelti, Avari, Ostrogoti, Iliri, Rimljani, Sloveni, Vizantinci, Turci, Austrougari, Nemci, Rusi, Amerikanci. Horde veselih, raspevanih seljana, vojske dalekih naroda i sujetne, oklopljene garde. Nije poznato kome danas pripada. Valjda jedino još samom sebi.  

A ko je on zapravo?

U pitanju je jedan dobronameran, otvoren, druželjubiv, duhovit, šarmatno ružnjikav grad. Budimo surovo iskreni. Beograd nije lep. Ali kao što se to obično, i ne bez razloga, kaže u takvim slučajevima: ima stvarno dobru dušu.

Svašta je video, pričao mi, od razularenih ustanika najvećeg srpskog vojskovođe Karađorđa koji psujući sopstvene roditelje padaju ničice i ponovo ustaju jureći ka gornjem Kalemegdanu u pokušaju, ispostavilo se uspešnom, da ponovo osvoje svoj grad i potisnu turske plaćenike koji ih odozdo posipaju krečom i vrelim uljem zarad par godina slobode i mira s početka XIX stoleća; preko ofucanih ali jednako otmenih ruskih intelektualaca koji bežeći od Revolucije ranih dvadesetih godina prošlog veka Beogradu donose balet, stoni fudbal, vrhunsku vizantologiju i običaj kićenja jelke; pa sve do jedne simpatične bakice koja ovih dana nalakćena na prozor unucima pripoveda o slavnim vremenima kada se u Beogradu poštovao red, znalo se ko prvi a ko poslednji ulazi na novogodišnji bal na Starom Dvoru, starijem se u tramvaju ustajalo a veliki industrijalci su svoje slobodno vreme koristili da se bolje upoznaju sa talasom zenitizma koji se u intelektualnim kružocima propovedao kao nova religija, predstavljajući autohtoni beogradski nadrealizam kojem se tih slavnih dana divila pariska kulturna elita. Video je rimske legionare IV Flavije kako grade prvi most preko Save. Video je jedan zaljubljeni par skriven kod ostataka tog istog mosta dvadeset vekova kasnije. Video je državnika Nikolu Pašića kako austrijskom baronu Gizlu predaje zvanični odgovor srpske vlade na ultimatum kojim je započeo Prvi svetski rat. Video je budućeg nobelovca Ivu Andrića kako, umoran od daljeg raspravljanja, najvećem srpskom lirskom piscu Milošu Crnjanskom u hotelu “Moskva” priznaje da obnova književnog života u posleratnom Beogradu ne može zaobići moralnu osudu crkvenih velikodostojnika. Zatekao je jednog nemačkog oficira kako u Petoj beogradskoj gimnaziji tokom puš-pauze objašnjava svom kolegi da moraju oštrije sa neposlušnim građanima. Video je Moamera el-Gadafija kako se sa Josipom Brozom Titom došaptava o novim kubanskim cigarama tokom jednog zaista predugog ekspozea na samitu “Nesvrstanih”. Video je sedmogodišnjeg Novaka Đokovića kako u praznom bazenu vežba bekhend. Video je poslednji nastup Ejmi Vajnhaus.

Svašta je vala i čuo. Prvi plač rimskog cara Jovijana, urlikanje pomahnitalih navijača Crvene Zvezde dok u svojim domovima proslavljaju osvajanje Lige šampiona, istorijsko “ne” Sovjetima, uzdahe razočaranih studenata 1968. godine, pucketanje ćevapa u Skadarliji, bat konja, policije i demonstranata u trku preko Brankovog mosta ranih 90ih prošlog veka, fijuk suzavca, zvuk sirena za uzbunu, topove generala Laudona krajem XVIII stoleća, turbo-folk sa splavova koje uzaludno pokušavaju da nadjačaju opustošeni bluz i džez klubovi, jutarnji cvrkut u Tašmajdanskom parku, muk na sahrani ubijenog premijera Zorana Đinđića, cvokotanje zuba u decembarskom naletu Košave, fijuk sablji tokom još jedne smene dinastija krajem maja 1903. godine, šum alasa na Dunavu, sirene vozova koji večito kasne, gitare Kleptona, Ričardsa, Blekmura i Bi Bi Kinga, recitovanje pesnika amatera po kućnim žurkama, važne poslovne pregovore u kafanama, ogovaranje po pijačnim tezgama, treptaj oka jedne prelepe Beograđanke u trenutku kada je mamurni ali i dalje pijani Škot prosi par sati nakon njihovog prvog susreta, škripu kočnica vazda nervoznih taksista i uvek iste žalopojke o tome kako je Beograd izgubio svoj pravi duh.

Svuda je bio. Poneo ga je u mislima čuveni slikar Sava Šumanović kada je najzad kupio kartu za povratak u Pariz nakon što je u Beogradu po okončanju jedne izložbe konačno prodao par svojih slika. Nosili su ga u srcu i srpski košarkaši u Grčkoj kada su nakon ukidanja sankcija osvojili prvi turnir na kojem im je najzad bilo dozvoljeno da ponovo igraju. Ostao je u džepovima geofizičara Milutina Milankovića dok je u Carigradu predstavljao najtačniji kalendar na svetu. Rasejali su ga po svetu svi oni Slovenci, Hrvati, Bosanci, Crnogorci, Makedonci i Albanci koji su u njemu živeli tokom makar jedne od tri Jugoslavije. Nikada ga nisu zaboravili svi oni koji su morali da ga traže u dalekom svetu ubeđeni da on više nije na svom mestu. Beograd još živi u njima.

Imamo, dakle, posla sa jednim potpuno otvorenim i potpuno jedinstvenim gradom. Svašta je taj video, čuo, i doživeo. Mnogo je sujetan ali mnogo i daje. Pomalo je prkosan. Nije ljubomoran na druge gradove, štaviše, jednom se, prilično pijan, pobratimio sa Bečom i svratio do sestrinskog Čikaga da u restoranu “Župa” pojede svoj jutarnji burek. Odazvao se i pozivu Tel Aviva da naprave zajedničku žurku, kada se najzad pomirio sa Berlinom i otkrio prave prijatelje u Pekingu, Madridu, Kijevu i Skoplju. Redovno se dopisuje sa Moskvom i Lahorom, a jedno vreme se čak pričalo da je u vezi sa Atinom. Voli da organizuje različite sportske, političke, kulturne i malo manje kulturne manifestacije. Prijatelj je sa Zagrebom na fejsbuku. Na tviteru ga redovno prate Milano, Ljubljana i Koventri. Sve u svemu, Beograd je jedan vrlo društven, zanimljiv, i nadasve iskusan grad.

Ako već niste - obavezno ga upoznajte. Verujte mi, ne možete ni da zamislite šta sve od njega možete da naučite.


Đorđe Popović

 

Comments (2)
send comment
orlolo
2011-11-10 18:12:09
10/10
bitkazabg
2011-11-03 13:50:58
Prelepo portretisanje BG duse! Da, od Beograda zaista moze svasta da se nauci, a to je i grad koji mnogo obecava. Skoro sam negde procitala izjavu jednog mladog Francuza koji se zaljubio u Beograd i u jednu Beogradjanku. Rekao je da je ''Beograd predivan grad sa mnogo obecanja koja cekaju da se ispune.'' Pa, valjda i u toj njegovoj nestrpljivosti i nedovrsenosti ima neke neobicne magije.